JKP Vodovod Zaječar

Status

Javno komunalno preduzeće Vodovod Zaječar implementirano je u Plativoo sistem i omogućilo je svojim korisnicima primaju digitalne račune putem ove platforme. Aktivirajte prijem računa tako što ćete kliknuti na dugme "Zatraži svoje e-račune" na dnu stranice i vaš zahtev će biti prosleđen. Nakon provere i verifikacije vaših podataka od strane kompanije, slanje će biti aktivirano.

Idejno rešenje vodosnabdevanja grada Zaječara prvi put se pominje još davne 1923. godine kada je David Grove A.-G.A.D.-Berlin-Šarlotenburg napravio projekat. Zaječar je tada imao 10000 stanovnika. To je ipak ostalo zabeleženo samo na papiru, a do pravog rešenja i realizacije snabdevanja Zaječara vodom dolazi mnogo kasnije.

Uprava za vodovod i kanalizaciju osnovana je 1957. godine, odlukom Narodnog odbora opštine Zaječar, radi rešavanja vodosnabdevanja grada Zaječara i odvođenja otpadnih voda. Tokom narednih godina, Uprava prerasta u Preduzeće za vodovod i kanalizaciju Zaječar, koje postoji sve do 1977. godine kada se spaja sa ostalim komunalnim preduzećima u jedinstveno javno komunalno preduzeće RO „Komunalac“ Zaječar. Ovo preduzeće se rekonstruira 1990. godine, a osnivačkim aktom Skupštine opštine Zaječar sniva se Javno Komunalno Preduzeće „VODOVOD“ Zaječar kao javno komunalno preduzeće u državnoj svojini sa osnovnom delatnošću: prečišćavanje i distribucija vode i odvođenje otpadnih voda. Sedište JKP „Vovovod“ je u Zaječaru, ul. Moravska 5. Prvi izvor snabdevanja pitkom vodom bio je u aluvionu Belog Timoka. Izvorište je obezbeđivalo 70 l/s vode za piće. Intenzivnim rastom broja stanovnika i industrije raste i potreba za većom količinom vode. Zato je sedamdesetih godina realizovan projekat izvorišta „Tupižnica“, kojim se dobilo dodatnih 60 l/s pijaće vode. Korišćenjem ove vode Zaječarci su dobili 130 l/s vode za piće. Daljim razvojem grada Zaječara i privrede ponovo se pojavljuje problem nedostatka vode, pa se 1983. godine donosi odluka o gradnji sistema za vodosnabdevanje „Grlište“, a 1985. godine počinje se sa izgradnjom. Istovremeno se radilo na tri ključna objekta:

Brani „Grlište“; Cevovodu Grlište – Zaječar; Postrojenju za preradu vode „Kraljevica“. Septembra 1990. godine sistem „Grlište“,na kome je završena prva faza izgradnje, počinje sa proizvodnjom vode za piće. Konačno su Zaječarci dobili zdravu i higijenski ispravnu vodu za piće u dovoljnoj količini. Skoro svakodnevne restrikcije u gradu postale su prošlost, dok je u prigradskim seoskim naseljima problem pijaće vode i dalje bio prisutan i postajao je sve složeniji. Kapacitet proizvodnje pijaće vode u JKP „Vodovod“ Zaječar bio je daleko iznad potreba potrošnje vode u gradu. Zato, od 1990. godine, a intenzivno od 2000. godine, kreće se sa izgradnjom cevovoda ka selima i distributivne mreže u seoskim naseljima. Ovim projektom predviđeno je obuhvatiti sva sela u opštini Zaječar podeljenih u pet zona vodosnabdevanja. Do 2007. godine realizovano je:

„Podtupižnička“ zona: selo Leskovac, Gornja Bela Reka, Lenovac, Grlište i Grljan; Zona „Sever“: Vražogrnac, Rgotina, Trnavac i Nikoličevo; Zona „Jug“: Šljivar, Bratujevac Lubnica i Planinica; Zona „Zapad“: Zvezdan i Gamzigrad; Zona „Istok“: Veliki Izvor i Halovo (u izgradnji); JKP „Vodovod“ Zaječar stasao je u moderno preduzeće sa 150 zaposlenih, koje opravdava svrhu formiranja i postojanja. Svoj osnovni zadatak da svojim potrošačima obezbedi kvalitativno i kvantitativno vodosnabdevanje obavlja na najvišem nivou, na opšte zadovoljstvo 50000 korisnika.